Šta ne treba raditi sa mokrim tepihom

Šta ne treba raditi sa mokrim tepihom

Mokar tepih je problem koji ne treba odlagati. Bilo da se pokvasio zbog prosute vode, curenja iz kupatila, poplave, pranja kod kuće, mokrih cipela ili kućnog ljubimca, najvažnije je da se vlaga ne zadrži dugo u vlaknima i podlozi. Tepih može na površini izgledati samo malo vlažno, ali se voda često zadrži dublje, posebno kod debljih tepiha i tepiha sa gustom osnovom.

Kada tepih ostane mokar, rizik nije samo estetski. Može se pojaviti neprijatan miris, fleke od vlage, buđ, promena oblika, talasanje, oštećenje podloge i tragovi na podu ispod tepiha. Zato je važno znati šta ne treba raditi sa mokrim tepihom, jer pogrešni potezi često naprave veći problem od same vode.

Najveća greška je pretpostaviti da će se tepih “sam osušiti” ako ga ostavite na podu. U nekim slučajevima površina se zaista osuši, ali vlaga ostane u donjim slojevima. Tada se posle dan ili dva pojavi miris koji se teško uklanja, a tepih više ne deluje sveže ni posle provetravanja.

Ne ostavljajte mokar tepih na podu

Prvo pravilo je jednostavno: mokar tepih ne treba ostaviti da leži na podu kao da se ništa nije desilo. Ako je tepih natopljen ili ozbiljno vlažan, vlaga se zadržava između tepiha i poda. To je posebno problematično ako je pod drveni, laminat, parket ili druga površina osetljiva na vodu.

Kada mokar tepih stoji na podu, vazduh ne može da cirkuliše ispod njega. Donja strana ostaje vlažna, a to je idealan uslov za neprijatan miris i razvoj buđi. Čak i kod pločica, gde pod ne trpi kao parket, tepih može početi da miriše ako se ne osuši pravilno.

• Ne ostavljajte tepih zalepljen za pod ako je mokar.
• Ne vraćajte nameštaj preko vlažnog dela.
• Ne prekrivajte mokar tepih drugim prostirkama ili stvarima.
• Ne čekajte nekoliko dana da vidite “šta će biti”.

Ako je tepih manji, najbolje je podići ga i omogućiti sušenje sa obe strane. Ako je veliki i težak, potrebno je bar podići vlažni deo, ubaciti nešto što omogućava protok vazduha i što pre organizovati ozbiljnije sušenje ili pranje.

Ne savijajte mokar tepih i ne ostavljajte ga u kesi

Jedna od najgorih stvari koju možete uraditi jeste da mokar tepih urolate, savijete i ostavite u kesi, hodniku, kupatilu, na terasi ili u gepeku. Kada se mokar tepih zatvori bez vazduha, vlaga ostaje zarobljena u vlaknima. Vrlo brzo se može pojaviti ustajao miris, a kod dužeg stajanja i buđ.

Ovo se često dešava kada ljudi žele da sklone tepih sa poda, ali nemaju vremena da ga odmah osuše ili odnesu u servis. Iako deluje praktično, mokar tepih u rolni je loše rešenje. Unutrašnji delovi rolne se najsporije suše, a miris se može zadržati i posle kasnijeg pranja.

Posebno rizične situacije

1. Tepih je opran kod kuće, pa je urolan dok je još vlažan.
2. Tepih se pokvasio zbog curenja, pa je sklonjen u kesu.
3. Tepih je ostavljen u automobilu ili gepeku posle kvašenja.
4. Mokra staza je savijena i ostavljena iza vrata ili u kupatilu.
5. Tepih je spakovan u plastičnu foliju pre nego što je potpuno suv.

Ako tepih morate privremeno da pomerite, bolje je da bude raširen na mestu gde ima protoka vazduha, nego savijen i zatvoren.

Ne sušite tepih samo sa gornje strane

Kod mokrog tepiha nije dovoljno da se osuši samo površina. Donja strana i podloga su često mnogo problematičnije. Površina može delovati suvo na dodir, dok se u osnovi tepiha i dalje zadržava vlaga. To je čest razlog zašto tepih počne da miriše tek kasnije, iako je na prvi pogled izgledao suv.

Deblji tepisi, čupavi tepisi, vuneni tepisi i tepisi sa gustom podlogom posebno sporo otpuštaju vlagu. Ako se suši samo gornja strana, donji slojevi ostaju zatvoreni. Zato je važno omogućiti sušenje sa obe strane kad god je moguće.

Ne koristite jaku toplotu izbliza

Kada je tepih mokar, mnogi pokušaju da ubrzaju sušenje fenom, grejalicom ili radijatorom. Malo toplog vazduha može pomoći ako se koristi oprezno i sa distance, ali jaka toplota izbliza može oštetiti vlakna, deformisati podlogu ili napraviti promenu boje. Posebno treba biti oprezan sa sintetičkim vlaknima, gumiranim podlogama i osetljivim tepisima.

Grejalica usmerena direktno u jedno mesto može osušiti površinu prebrzo, dok donji slojevi ostanu vlažni. Tako se stvara lažan osećaj da je tepih suv. Takođe, previsoka temperatura može učiniti da se neka vlakna slepe, ukrute ili izgube oblik.

Šta je bezbednije?

Bezbednije je koristiti dobru ventilaciju, otvoren prostor, prirodno strujanje vazduha, ventilator sa distance ili profesionalno sušenje. Cilj je ravnomerno sušenje, a ne prženje jednog dela tepiha.

Ne hodajte po mokrom tepihu

Hodanje po mokrom tepihu utiskuje vlagu i prljavštinu dublje u vlakna. Ako je tepih mokar zbog prosute vode, možda ne deluje prljavo, ali obuća, papuče ili stopala mogu uneti dodatne nečistoće. Ako je tepih mokar zbog blata, curenja ili prljave vode, hodanje dodatno pogoršava stanje.

Kod debljih tepiha gaženje mokrog dela može sabiti vlakna i otežati kasnije sušenje. Takođe, ako se preko mokrog tepiha prelazi više puta, voda se može širiti na veći deo površine.

• Ograničite prolaz preko mokrog dela.
• Sklonite decu i kućne ljubimce dok se tepih ne osuši.
• Ne vraćajte sto, stolice ili fotelju preko vlažnog mesta.
• Ne pokušavajte da “utabate” peškirom hodanjem po njemu.

Ne sipajte dodatnu vodu bez potrebe

Kada se tepih pokvasi nekom tečnošću, ljudi često odmah sipaju još vode da “isperu” problem. To ponekad može pomoći kod sveže fleke, ali kod mokrog tepiha velika količina vode često napravi dodatni problem. Voda prodire dublje, širi prljavštinu i produžava vreme sušenja.

Posebno treba biti oprezan ako je tepih već natopljen. Dodavanje vode može preneti nečistoću u podlogu i stvoriti veći vlažni krug. Ako se radi o prosutoj kafi, vinu, soku ili prljavoj vodi, prvo treba upiti višak, a ne odmah natapati celu površinu.

Bolji redosled reakcije

1. Prvo pokupite višak tečnosti čistim peškirom ili krpom.
2. Ne trljajte, nego pritiskajte i upijajte.
3. Procenu čišćenja radite tek kada se ukloni višak vlage.
4. Koristite minimalnu količinu vode ako tretirate fleku.
5. Na kraju obavezno izvucite što više vlage suvim krpama.

Ne koristite agresivna sredstva napamet

Mokar tepih nije dobar trenutak za eksperimentisanje sa jakim hemikalijama. Izbeljivači, sredstva za kupatilo, odmašćivači, jaka sredstva za pločice ili univerzalna sredstva mogu oštetiti boju, vlakna i podlogu tepiha. Kada je tepih mokar, sredstva se lakše šire i prodiru dublje, pa šteta može biti veća.

Posebno je rizično mešanje više sredstava. Ako jedno ne daje rezultat, ne treba odmah dodavati drugo. Hemijska reakcija može napraviti neprijatan miris, promenu boje ili oštećenje materijala. Kod svetlih tepiha može ostati fleka, a kod tamnih promena nijanse.

Ako je tepih vredniji, vunen, ručno rađen ili ima osetljive boje, bolje je ne pokušavati agresivno kućno čišćenje. U takvim slučajevima servis je sigurnija opcija.

Ne vraćajte mokar tepih u prostor

Ako ste tepih prali kod kuće, izneli ga na terasu ili ga preuzeli posle pranja, nemojte ga vraćati u sobu dok niste sigurni da je potpuno suv. Tepih može spolja delovati suv, ali donja strana, ivice i deblji delovi mogu još uvek držati vlagu. Kada se takav tepih vrati na pod, vlaga ostaje zarobljena.

Ovo je posebno važno kod velikih tepiha ispod nameštaja. Kada preko vlažnog tepiha stavite sto, kauč, krevet ili komodu, taj deo se suši još sporije. Može se pojaviti miris, tragovi od nameštaja, pa čak i promena boje na mestima gde je vlaga ostala najduže.

Ne ignorišite miris vlage

Miris vlage nije samo neprijatnost, već znak da tepih nije dobro osušen ili da se vlaga zadržala dublje. Ako tepih počne da miriše posle kvašenja, ne treba ga samo parfimisati, prskati osveživačem ili provetravati površinski. Miris treba rešiti u osnovi.

Osveživači prostora mogu privremeno prikriti problem, ali ne uklanjaju vlagu iz vlakana. Ako se miris vraća, tepih verovatno treba temeljno oprati i pravilno osušiti. Kod težih slučajeva, posebno ako je tepih dugo bio mokar, profesionalno pranje može biti mnogo sigurnije.

Kada miris postaje ozbiljan znak?

• Ako se oseća i posle provetravanja.
• Ako se pojačava kada se prostor zatvori.
• Ako dolazi sa donje strane tepiha.
• Ako tepih ima tamne mrlje ili tragove buđi.
• Ako je tepih bio mokar duže od jednog dana.

Ne zaboravite pod ispod tepiha

Kada se tepih pokvasi, voda često prođe do poda. Ako se pažnja usmeri samo na tepih, pod ispod njega može ostati vlažan. Kod parketa i laminata to može izazvati nadimanje, fleke ili oštećenje. Kod pločica problem nije toliko u samom podu, već u tome što vlaga ispod tepiha ostaje zatvorena.

Zato tepih treba podići, a pod ispod njega obrisati i osušiti. Ako je voda dospela ispod većeg tepiha, potrebno je proveriti celu površinu, ne samo mesto gde se voda videla na vrhu. Vlaga se može širiti ispod tepiha više nego što se očekuje.

Ne sušite tepih u lošim uslovima

Sušenje tepiha u zatvorenom, hladnom, vlažnom prostoru bez protoka vazduha traje predugo. To se često dešava u kupatilu, podrumu, hodniku bez prozora ili na zatvorenoj terasi. Što se tepih duže suši, veći je rizik od neprijatnog mirisa.

Ako tepih sušite kod kuće, birajte prostor gde ima vazduha i gde se vlaga ne zadržava. Ako je tepih veliki, debeo ili jako mokar, kućni uslovi često nisu dovoljni. Tada je bolje odneti ga u tepih servis, jer je kontrolisano sušenje jednako važno kao i samo pranje.

Ne perite ceo tepih zbog male mokre fleke

Ako se pokvasio samo mali deo tepiha, nije uvek potrebno prati ceo tepih kod kuće. Prekomerno kvašenje cele površine može napraviti veći problem, posebno ako nemate uslove za dobro sušenje. Nekada je dovoljno pravilno upiti vlagu, blago očistiti mesto i osušiti ga.

Međutim, ako je tečnost prljava, ako se prosulo piće, ako je u pitanju urin kućnog ljubimca ili ako se miris brzo javlja, lokalno čišćenje možda neće biti dovoljno. Tada je bolje razmišljati o profesionalnom pranju, jer se problem može nalaziti dublje nego što izgleda.

Mokar tepih posle poplave ili curenja

Ako je tepih natopljen zbog poplave, curenja iz cevi, veš mašine, bojlera ili kanalizacije, situacija je ozbiljnija od običnog prosipanja vode. U takvim slučajevima voda može biti prljava, puna nečistoća ili dugo prisutna pre nego što je primećena. Tepih tada ne treba samo osušiti na brzinu.

Prvo treba zaustaviti izvor vode i skloniti tepih ako je moguće. Zatim treba proceniti da li je tepih uopšte za pranje ili je higijenski bolje zameniti ga. Ako je voda bila prljava ili je tepih dugo stajao natopljen, pranje ne mora biti dovoljno. Kod ovakvih situacija posebno je važno proveriti i pod ispod tepiha.

Kada pozvati tepih servis?

Tepih servis treba pozvati kada je tepih jako mokar, kada je veliki i težak, kada nemate uslove za sušenje, kada se pojavio miris vlage ili kada se ne zna šta je tačno prosuto. Profesionalno pranje i sušenje mogu sprečiti da se vlaga zadrži u dubini i da tepih kasnije razvije neprijatan miris.

Servis je posebno preporučljiv za vunene, ručno rađene, svetle i vrednije tepihe. Kod takvih tepiha pogrešno kućno sušenje ili čišćenje može napraviti trajnu promenu boje, talasanje ili oštećenje vlakana.

Važno je ne čekati predugo. Što mokar tepih duže stoji, veći je rizik da se miris i vlaga uvuku dublje. Ako niste sigurni da možete potpuno da ga osušite, bolje je reagovati ranije.

Šta treba uraditi umesto pogrešnih poteza?

Kada se tepih pokvasi, cilj je da se što pre ukloni višak vlage i omogući sušenje sa obe strane. Ne treba paničiti, ali ne treba ni odlagati. Najbolje je krenuti redom.

1. Upijte što više vode čistim peškirima ili krpama.
2. Ne trljajte, već pritiskajte.
3. Podignite tepih ako je moguće.
4. Osušite pod ispod tepiha.
5. Omogućite protok vazduha sa obe strane.
6. Ne vraćajte tepih dok nije potpuno suv.
7. Ako se pojavi miris, ne prikrivajte ga, već rešite uzrok.
8. Kod velikog kvašenja pozovite tepih servis.

Najčešće greške sa mokrim tepihom

Većina problema sa mokrim tepihom nastaje iz dobre namere, ali pogrešnog postupka. Ljudi žele brzo da reše problem, pa tepih saviju, zagreju, previše nakvase ili ga vrate u sobu pre nego što se osušio. Te greške mogu dovesti do mirisa, buđi i oštećenja.

• Ostavljanje mokrog tepiha na podu.
• Urolavanje i pakovanje vlažnog tepiha.
• Sušenje samo gornje strane.
• Korišćenje jake toplote izbliza.
• Hodanje po mokrom delu.
• Dodavanje previše vode tokom čišćenja.
• Korišćenje agresivnih sredstava.
• Ignorisanje mirisa vlage.
• Vraćanje nameštaja preko vlažnog tepiha.
• Zaboravljanje poda ispod tepiha.

Zaključak

Sa mokrim tepihom najvažnije je ne praviti poteze koji zadržavaju vlagu. Tepih ne treba ostavljati na podu, savijati, zatvarati u kesu, prekrivati nameštajem niti sušiti samo površinski. Takođe, ne treba koristiti jaku toplotu, agresivna sredstva ili dodatnu vodu bez potrebe.

Pravilna reakcija je da se višak vode odmah upije, tepih podigne ako je moguće, pod ispod njega osuši i obezbedi protok vazduha sa obe strane. Ako je tepih veliki, debeo, jako mokar ili se pojavi miris vlage, bolje je pozvati tepih servis nego rizikovati buđ, neprijatan miris i oštećenje podloge.

Mokar tepih nije uvek izgubljen, ali mora se tretirati ozbiljno. Brza i pravilna reakcija često pravi razliku između tepiha koji se uspešno osuši i tepiha koji kasnije mora da se menja zbog mirisa, buđi ili trajnih oštećenja.