Pranje tepiha posle kućnih ljubimaca

Pranje tepiha posle kućnih ljubimaca

Kućni ljubimci donose mnogo radosti u dom, ali svaki vlasnik zna da uz njih dolazi i dodatno održavanje prostora. Psi i mačke ostavljaju dlake, tragove šapa, mirise, mrvice hrane, a ponekad i fleke koje se ne mogu rešiti običnim usisavanjem. Tepih je posebno osetljiv jer upija i zadržava nečistoću dublje nego glatke površine poput parketa, laminata ili pločica.

Pranje tepiha posle kućnih ljubimaca nije samo stvar izgleda. Tepih može delovati relativno čisto, a da u vlaknima zadržava mirise, dlake, sitne čestice sa šapa i tragove nezgoda koje nisu odmah vidljive. Ako se takvo stanje dugo zanemaruje, prostor počinje da miriše ustajalo, fleke se teže uklanjaju, a tepih brže gubi svežinu.

Zašto tepisi u domovima sa ljubimcima traže češće pranje?

Kućni ljubimci se kreću po celom stanu, leže na tepihu, donose prašinu sa šapa, linjaju se i često imaju omiljeno mesto gde provode najviše vremena. Upravo ta mesta se najbrže zaprljaju. Na prvi pogled može se videti samo malo dlaka, ali u tepihu se vremenom zadržavaju i mirisi, masnoća sa dlake, prašina i sitne nečistoće.

Kod pasa je poseban problem povratak iz šetnje. Čak i kada obrišete šape, deo vlage, blata, peska i prljavštine može završiti na tepihu. Kod mačaka su najčešći problemi dlake, tragovi peska iz posipa, mirisi i povremene nezgode. Ako ljubimac spava ili se odmara na tepihu, taj deo može vremenom promeniti boju ili poprimiti miris.

• dlake se zadržavaju između vlakana,
• šape unose prašinu, blato i vlagu,
• mirisi se uvlače u tepih,
• fleke od nezgoda zahtevaju poseban tretman,
• omiljena mesta ljubimaca se brže prljaju,
• tepih se mora češće osvežavati nego u domu bez ljubimaca.

Redovno usisavanje je veoma važno, ali kod ljubimaca često nije dovoljno. Profesionalno pranje uklanja ono što se ne vidi odmah, a što svakodnevno utiče na svežinu prostora.

Dlake nisu samo vizuelni problem

Dlake kućnih ljubimaca su najvidljiviji znak da tepih treba čišćenje, ali nisu jedini problem. One se često zalepe za vlakna i običan usisivač ih ne uklanja uvek potpuno. Kod čupavih tepiha dlake mogu ući duboko, pa tepih na površini izgleda usisano, a u unutrašnjosti i dalje zadržava nečistoću.

Dlake takođe mogu zadržavati mirise i prašinu. Kada se pomešaju sa sitnim česticama sa poda, postaju teže za uklanjanje. Zato je važno da se ne čeka da se dlake nagomilaju. Što duže ostaju u tepihu, teže ih je izvući.

Za svakodnevno održavanje mogu pomoći usisivač sa nastavkom za dlake, gumena četka, valjak za garderobu ili blago navlažena gumena rukavica. Ipak, kada tepih počne da gubi svežinu ili se miris ljubimca oseća u prostoru, vreme je za pranje.

Mirisi su znak da je problem dublje u tepihu

Miris kućnih ljubimaca često se ne primeti odmah, jer se ljudi koji žive u stanu naviknu na njega. Međutim, kada se vratite kući posle nekoliko sati ili kada uđe neko sa strane, miris može postati očigledan. Tepih je jedan od glavnih tekstilnih elemenata koji zadržavaju taj miris.

Miris može dolaziti od dlake, šapa, vlage, mesta gde ljubimac leži ili od nezgoda koje nisu pravilno očišćene. Ako se miris vraća i posle usisavanja, provetravanja i prskanja osveživačem, to znači da se nalazi dublje u vlaknima ili podlozi tepiha.

Osveživači prostora nisu pravo rešenje. Oni samo kratko prikriju miris, ali ne uklanjaju uzrok. Profesionalno pranje je bolje rešenje jer se tepih temeljno pere, ispira i suši, čime se uklanja veći deo nečistoće koja izaziva neprijatan miris.

Fleke od kućnih ljubimaca treba tretirati pažljivo

Najzahtevnije situacije su fleke od urina, povraćanja, blata ili hrane za ljubimce. Takve fleke ne treba trljati agresivno niti prekrivati jakim mirisnim sredstvima. Pogrešan postupak može samo razmazati mrlju i gurnuti je dublje u vlakna.

Ako se nezgoda desi, prvo treba pokupiti višak tečnosti čistom suvom krpom ili ubrusom. Ne treba ribati kružnim pokretima. Bolje je pritiskati krpu preko fleke da upije što više tečnosti. Ako je u pitanju gusta materija, treba je pažljivo ukloniti kašikom ili tupim predmetom, bez guranja u tepih.

Posle toga je najbolje kontaktirati servis ako je fleka ozbiljna, ako se oseća miris ili ako je tepih vredan, svetao, čupav ili debeo. Fleke od urina su posebno nezgodne jer se miris može zadržati duboko u podlozi, čak i kada površina izgleda čisto.

Šta ne treba raditi kod fleka od ljubimaca?

• Ne trljati fleku agresivno.
• Ne sipati izbeljivač ili jaka sredstva za kupatilo.
• Ne natapati tepih velikom količinom vode.
• Ne prskati parfeme i osveživače direktno na fleku.
• Ne prekrivati vlažno mesto nameštajem ili prostirkom.
• Ne čekati danima ako se oseća jak miris.

Što se više neodgovarajućih sredstava nanese na fleku, to kasnije može biti teže profesionalno je tretirati. Zato je bolje reagovati jednostavno i smireno, pa tepih poslati na pranje ako problem ne nestane.

Koliko često prati tepih ako imate ljubimca?

Ne postoji isti ritam za svaki dom. Ako imate jednog ljubimca koji se malo linja, ne izlazi napolje često i ne leži na tepihu, pranje može biti potrebno ređe. Ali ako imate psa koji svakodnevno izlazi u šetnju, mačku koja se mnogo linja, više ljubimaca ili tepih u dnevnoj sobi gde svi borave, pranje treba planirati češće.

U stanovima sa kućnim ljubimcima tepih koji se svakodnevno koristi često je dobro prati na svakih šest do devet meseci. Ako postoje fleke, mirisi ili nezgode, pranje može biti potrebno i ranije. Tepih u spavaćoj sobi ili prostoriji koju ljubimac retko koristi može se prati ređe, dok tepih u dnevnoj sobi, hodniku i omiljenom mestu ljubimca zahteva više pažnje.

Čupavi tepisi i ljubimci

Čupavi tepisi su mekani i prijatni, ali nisu najlakši za održavanje u domu sa ljubimcima. Duga vlakna lako zadržavaju dlake, mrvice, prašinu i tragove šapa. Usisavanje mora biti sporije i temeljnije, a ponekad je potrebno koristiti dodatne četke ili nastavke.

Problem kod čupavih tepiha je i sušenje. Ako se peru kod kuće, lako se previše nakvase i dugo zadržavaju vlagu. To može dovesti do neprijatnog mirisa, naročito ako ljubimac brzo ponovo legne na tepih. Zato je za čupave tepihe u stanovima sa ljubimcima profesionalno pranje često sigurniji izbor.

Ako ljubimac stalno leži na jednom delu čupavog tepiha, razmislite o perivoj prostirci ili ćebetu preko tog dela. Lakše je redovno oprati manju prostirku nego ceo tepih slati na pranje prečesto.

Priprema tepiha za pranje posle ljubimaca

Pre nego što tepih pošaljete na pranje, korisno je da ga pripremite. Ne treba ga prati kod kuće niti natapati fleke, ali možete ukloniti površinske dlake i sitne predmete. Ako je tepih pun dlaka, kratko usisavanje ili prelazak gumenom četkom može olakšati preuzimanje i transport.

Najvažnije je da servisu kažete da u stanu borave kućni ljubimci. Ako postoje fleke od urina, povraćanja, blata ili hrane, obavezno ih pokažite ili opišite. To nije neprijatnost, već korisna informacija. Servis će bolje znati kako da pristupi pranju ako zna šta je uzrok problema.

1. Usisajte tepih ako ima mnogo površinskih dlaka.
2. Sklonite igračke, činije i prostirke ljubimca sa tepiha.
3. Označite ili zapamtite mesta sa flekama.
4. Recite servisu od čega je fleka nastala, ako znate.
5. Ne koristite jaka sredstva neposredno pre preuzimanja.
6. Dogovorite da se tepih vrati potpuno suv.

Što je informacija preciznija, veća je šansa da se problem tretira pravilno. Posebno kod mirisa, važno je reći šta se desilo, jer obična fleka i fleka od ljubimca ne zahtevaju uvek isti pristup.

Zašto je dobro sušenje posebno važno?

Tepih koji se pere posle kućnih ljubimaca mora biti dobro osušen. Ako ostane vlaga u vlaknima ili podlozi, mirisi se mogu brzo vratiti. Vlažan tepih takođe lakše skuplja dlake i prašinu, a ljubimci često odmah osete miris i vrate se na isto mesto.

Ne treba postavljati tepih dok je i najmanje vlažan, posebno ako ide ispod nameštaja. Ako se čist, ali vlažan tepih zatvori ispod stola, kreveta ili garniture, sušenje će biti sporije, a miris može ponovo postati problem.

Kada se tepih vrati sa pranja, proverite da li je suv i postavite ga na čist, suv pod. Pre toga usisajte i prebrišite površinu na kojoj je stajao, jer se ispod tepiha često zadržava prašina, dlake i sitna prljavština.

Kako održavati tepih između dva pranja?

U domu sa ljubimcima najvažnije je da se tepih ne zapusti između dva profesionalna pranja. Malo redovne rutine sprečava da se dlake, mirisi i prljavština duboko zadrže u vlaknima. To ne mora biti komplikovano, ali mora biti dosledno.

• Usisavajte tepih više puta nedeljno.
• Koristite nastavak za dlake ili gumenu četku.
• Brišite šape psa posle šetnje.
• Redovno perite prostirke i ćebad na kojima ljubimac leži.
• Ne ostavljajte činije sa hranom i vodom na tepihu.
• Brzo reagujte na svaku nezgodu.
• Provetravajte prostor svakodnevno.

Ove navike smanjuju potrebu za hitnim pranjem i pomažu da tepih duže ostane svež. Posebno je korisno da ljubimac ima svoje mesto za odmor, koje se lako pere i redovno održava.

Pranje tepiha posle kišnog i zimskog perioda

Kiša, sneg, blato i vlažni trotoari znače više prljavštine u stanu. Psi tada unose vlagu i sitne tragove sa šapa, čak i kada ih obrišete. Tepisi u hodniku i dnevnoj sobi najviše trpe, naročito ako ljubimac odmah po ulasku pređe preko njih.

Posle dužeg kišnog ili zimskog perioda, pranje tepiha ima mnogo smisla. Tada se iz vlakana uklanja ono što se mesecima skupljalo: blato, pesak, so, vlaga, dlake i mirisi. Ovo je posebno važno za svetle tepihe i čupave modele.

Proleće je često dobar trenutak za pranje tepiha u domovima sa ljubimcima. Tada se stan osvežava posle zime, a tepisi se pripremaju za topliji period kada se više provetrava i lakše održava svežina prostora.

Kada kućno čišćenje nije dovoljno?

Kućno čišćenje može pomoći kod sitnih fleka, nekoliko dlaka ili površinske prašine. Ali kada se pojavi miris, kada fleka ostaje, kada se tepih brzo ponovo prlja ili kada ljubimac stalno koristi isti deo tepiha, vreme je za profesionalno pranje.

Posebno ne treba odlagati pranje ako je u pitanju urin. Takve fleke mogu delovati manje nakon brisanja, ali miris ostaje duboko u vlaknima. Ako se problem ne tretira na vreme, ljubimac se može vraćati na isto mesto jer ga prepoznaje po mirisu.

Profesionalno pranje nije zamena za svakodnevnu brigu, ali je najbolji način da se tepih temeljno osveži. Kada se kombinuje sa redovnim usisavanjem i dobrim navikama, tepih može dugo ostati prijatan i u domu sa kućnim ljubimcima.

Zaključak

Pranje tepiha posle kućnih ljubimaca važno je zato što tepih zadržava mnogo više od vidljivih dlaka. U njemu se skupljaju mirisi, prašina, tragovi šapa, fleke i sitne nečistoće koje se običnim usisavanjem ne mogu potpuno ukloniti. Ako se tepih ne pere redovno, prostor vremenom gubi svežinu, a fleke i mirisi postaju teži za rešavanje.

Najbolji pristup je kombinacija redovne kućne nege i povremenog profesionalnog pranja. Usisavanje, uklanjanje dlaka, brisanje šapa, brzo reagovanje na fleke i provetravanje pomažu da tepih ostane uredan između dva pranja. Kada se pojave mirisi, tvrdokorne fleke ili tragovi kućnih ljubimaca, servisno pranje je sigurnije rešenje.

Dom sa ljubimcima može biti čist, svež i prijatan, ali tepisi zahtevaju malo više pažnje. Kada se održavaju na vreme, ostaju lep deo prostora, a ne izvor dlaka, mirisa i zapuštenog izgleda.